12.11.1899.
U Somboru je nastojavanjem
lekara dr Janoša Duhona, osnovano DRUŠTVO SLOBODNOG LICEJA, koje
će, pogotovo kada mu na čelu beše Elek Goždu, advokat i
predsednik Sudbenog stola, postati okosnica kulturnog i javnog
zbivanja u gradu. Licej je punio Veliku salu Gradske kuće
brojnim izložbama, koncertima, predavanjima i raspravama iz
najrazličitijih oblasti, nacionalnih ili tematskih osobenosti,
ali je pokretao i kurseve iz knjigovodstva, stenografije i
matematike, te stručne seminare za zanatlije i trgovce, sa
zvanično priznatim diplomama. Gožduovim odlaskom 1905. menja se
klima u Društvu, te nedeljnik Bačka sve više o njemu piše
kao o instituciji mađarskog prosvećivanja i ono prestaje
sa radom pred Prvi svetski rat.
13.11.1918.
Tek pred
samu ponoć na željezničku stanicu u Sombor je STIGLA ČETA SRPSKE
VOJSKE, koju je predvodio kraljevski pešadijski major Nikola
Ilić-Bajka. Masa Somboraca očekivala ih je još od ranih
popodnevnih časova. Predviđeni protokol da ih na stanici
pozdravi dr Stevan Maglić je propao jer su građani iz vagona
izneli oslobodioce, te je red uspostavljen tek pred Gradskom
kućom, gde ih je pozdravio Joca Lalošević sa članovima
Srpsko-bunjevačkog veća. Odmah potom se u velikoj sali
pristupilo primopredaji grada tako što je major Ilić saopštio
gradonačelniku Klajner Lajošu da je Sombor oslobođen, te da se
civilna vlast prenosi na Narodno veće Srba i Bunjevaca, o čemu
su zapisnik potpisali major Ilić, Klajner Lajoš, Joca Lalošević
i Pavle Terzin. Nakon tri dana u grad je stigao 19. puk srpske
vojske pod komandom pukovnika Milorada Momčilovića.
15.11.1812.
Na
predlog Uroša Nestorovića, vrhovnog inspektora svih pravoslavnih
škola u Monarhiji, radi unapređenja obrazovanja učitelja u njima,
iz Sombora je u SENTANDREJU PREMEŠTENA “NORMA”. Prema njegovoj
zamisli u celoj Monarhiji je bilo predviđeno osnivanje tri
pravoslavne učiteljske škole: za Srbe u Sentandreji, za Grke u
Pešti i za Rumune u Aradu.
Školovanje je
trajalo 15 meseci sa tri tečaja i dva meseca raspusta. Od šest
profesora, dvojica su bili rođeni Somborci: Pavle-Platon
Atanacković i Kozma Josić, a kasnije će to postati i Dimitrije
Isajlović, a i četvrti, Joakim Vujić, završio je somborsku “Normu”.
Vremenom će se školovanje produžiti na dve godine, kakvo će biti
i kada se škola vrati u Sombor, tačno na četvrtu godišnjicu
svoga odlaska iz njega, 15. novembra 1816. godine.
18.11.1745.
Na Svetogeorgijevskom trgu, 244
domaćina
i tri varoška zakleta službenika okupljaju se na dogovor da
krenu u neizvesnu borbu za elibertaciju. Ovo je usledilo nakon
što je 18 dana ranije razvojačen Sombor; grad je došao pod
upravu županijskih vlasti, njegovi žitelji su prevedeni u
nadničare na spahijskim imanjima, a sve na osnovu 18. člana
Zakona o ukidanju vojničkih gradova iz 1741. Na zboru je
izabrana deputacija, koja će na bečkom dvoru zastupati interese
Somboraca, u sastavu: Atanasije Stojšić, Stefan Radojević i
Nikola Parčetić, ali će put Beča krenuti samo Stojšić dok će
drugu dvojicu zameniti Martin Parčetić i Mihajlo Bokerović.
Nakon teških pregovora, Sombor je, uplatom 150.000 zlatnih
forinti i potpisivanjem 1748. Alternative između
pravoslavaca i katolika o podeli vlasti, Poveljom Marije
Terezije uzdignut u rang slobodnih i kraljevskih gradova
17. februara 1749. godine.
18.11.1810.
Mihalj
Čabri, opat iz Kaloče, sačinio je zapisnik o vizitaciji u Nemeš
Militiču, u kome stoji da je crkva od tvrdog materijala, duga je
22 hvata, toranj, krov i prozori su joj u izgradnji, ima četiri
zvona, posvećena je Rođenju Blažene Device Marije i pod
patronatom je sela. Staratelj crkve je Ištvan Kermendi, mlađi, a
kapetan Antun Vidaković, se brine o miru i redu u selu i
kažnjava kriminalce. Groblje je izvan sela, opkopano je šancem,
posvećeno je i ima veliki krst, ali kako se sahranjuje uz
dozvolu mesnih vlasti, na ukop se čeka i po 48 sati. Najviše je
katolika, manje je pravoslavnih, Jevreja i protestanata. Deca
uredno idu u školu, a učitelj Ladislav Bek govori mađarski i
ilirski (bunjevački).
18.11.1904.
Somborski nedeljnik Bačka
izveštava: “Organizacioni odbor za održavanje planirane
umetničke izložbe fotografija, održao je ovih dana osnivačku
skupštinu AMATERSKOG FOTOGRAFSKOG UDRUŽENJA BAČ-BODROŠKE
ŽUPANIJE. Među mnogim prisutnim foto-amaterima nalazio se i
izvestan broj žena. Na skupštini je bilo reči o značaju
umetničke fotografije i o izložbi koja je planirana za maj 1905.
Dogovoreno je da će uzeti učešće zainteresovani foto-amateri iz
cele županijske oblasti. Takođe, izabran je organ uprave
Udruženja, koji će imati i ulogu Organizacionog odbora izložbe”.
