01.01. - 07.01.

08.01. - 14.01.

07.09.1914.

Kao prva nedužna somborska žrtva, tek započetog Prvog svetskog rata, streljan je SAMKO RADOSAVLJEVIĆ, vlasnik špecerajske radnje na uglu Staparskog puta i ulice koja danas nosi njegovo ime. Sve je počelo četiri dana ranije kada je nekontrolisana rulja mađarskih "rodoljuba" po gradu razbijala srpske radnje. Tom prilikom je pred Samkovom radnjom neko ispalio hitac iz revolvera za šta je odmah on optužen i uhapšen, da bi ga po kratkom postupku preki sud osudio na smrt streljanjem. Kazna je izvršena u kasarni Franje Josipa I, na Bezdanskom putu. I pored toga što mu je to bila poslednja želja, nisu mu dozvolili viđenje sa porodicom. Sahranjen je na Malom pravoslavnom groblju. Rođen je u Somboru, 1887. godine.

 

08.09.1796.

 Vladika bački Jovan Jovanović, blagoslovio je i osveštao somborsku crkvu posvećenu sv. Jovanu Preteči, čije je građenje završeno šest godina ranije, a proteći će više od decenije kada će Pavel Đurković, maler iz Baje, završiti njezino ikonopisanje. Crkva je "duga 13 hvati i 2 palca, široka 5, a visoka 6 hvati".

 

08.09.1856.

U Somboru je rođen dr PAVEL-PAJA DRAKULIĆ, prva ličnost Sombora na susretanju 19. i 20. veka. Vlasnik advokatske kancelarije stupio je u politički život grada i ovostranih Srba u celini, kroz Narodnu stranku grofa Alberta Aponjia, iz koje je 1892. na opozicionoj listi u Somboru biran u Ugarski sabor, što će se ponoviti i 1901. i 1905. godine, ali sa programom Liberalne stranke. U dva maha je biran i za poslanika Narodno-crkvenog sabora u Sr. Karlovcima, ali mu je zbog zdušnog zalaganja za predlog Zakona o obaveznom građanskom braku, koji je u mnoštvu odrednica bio protivu interesa nacionalnih manjina, mandat iz 1902. poništen odlukom radikalske većine u Saboru. Poznat kao veoma prek i nagao čovek, koji je svoje sporove najčešće rešavao dvobojima. Živeci na visokoj nozi zapao je u dugove, te je sebi prekratio život revolverskim hicem, u noći između 7. i 8. jula 1907. godine u Budimpešti.

09.09.1781.

 Paroh iz Bača Ksaver Gažlević osveštava otvorenje KAPELE MARIJE SNEŽNE podignute u salaškom naselju Čičovi, nadomak Sombora, sredstvima Josipa Markovića, doživotnog senatora i u međuvremenu biranog sudije slobodnog i kraljevskog grada Sombora. Do kapele je stigla mnogoljudna procesija koju je predvodio Bona Mihalović, upravnik bratstva franjevaca i kapistranaca somborskih. Ktitor je za visoke uzvanice priredio i svečani ručak. Od tada, pa sve do naših dana, ovde se o tom prazniku okuplja silan svet. 

09.09.1791.

 Sudija somborski JEFTIMIJE POPOVIĆ i celokupna uža porodica: supruga Jelisaveta i deca Aron, Jovan, Đorđe, Nikola, Leposava, Sofija i Katarina, su dobili plemstvo, pri čemu su morali svoje prezime mađaronizovati u Paphazi. Plemstvo je u Bačkoj županiji proglašeno 1793. godine.