01.01. - 07.01.

08.01. - 14.01.

09.07.1687.

Dominik Dujo Marković i Jure Vidaković, posećuju austrijskog kneza Maksimilijana Emanuela u njegovom ratnom stanu u Šiklošu i od njega traže preporuku da Ratni savet u Beču dozvoli naseljavanje 5.000 Bunjevaca na prostore negdanjeg Bajskog trokuta; Sombora, Subotice i Baje. Traženu preporuku su dobili i ona će im biti od velike pomoći za pozitivnu odluku Ratnog saveta.

 

10.07.1788.

U Somboru je rođen PAVLE-PLATON ATANACKOVIĆ koji, završivši bogosloviju u Sr. Karlovcima, učeteljuje u Somboru, a od 1812. sve četiri godine predaje više predmeta u Učiteljskoj školi u Sentandreji. Vrativši se sa Školom u Sombor, po smrti žene 1829. zamonašio se u Krušedolu, uzevši ime Platon. Kao iguman manastira Šišatovac, 1834. biran je za vladiku budimskog, potom za arhimandrita bezdinskog, a u vreme Bune 1848/49. upravlja celom srpskom crkvom, kao vladika bački. Za sve vreme je i izuzetno plodan spisatelj čijom zaslugom su u srpske škole uvedene knjige na narodnom jeziku, čemu je mnogo doprineo i njegov "Platonov bukvar". Veliki je prijatelj i saradnik Vukov, a od 1842. i predsednik Matice srpske, a u svemu i narodni dobrotvor. Umro je u Novom Sadu 21. aprila 1867.

 

11.07.1780.

Udareni su temelji kapele SNEŽNE GOSPE MARIJE u Čičovima, salašima nadomak Sombor. Od vremena gradnje narod ovu kapelu naziva Jozina kapela, po senatoru i sudiji somborskom Josipu Markoviću, čijim sredstvima je izgrađen. Od tada, pa sve do danas, prve nedelje avgusta oko kapele se okuplja silan svet da prisustvuje bogoslužbenim radnjama, a potom zabavi i veselju na prostoru oko kapele.

 

15.07.1841.

U Baji je rođen MITA POPOVIĆ, književnik i advokat. Kao pitomac Tekelijanuma, po završenom studiju prava u Pešti, vraća se u rodno mesto i otvara advokatsku kancelariju. Međutim, nakon jednog političkog incidenta 1877. napušta Baju i dolazi u Sombor gde, takođe, radi kao advokat sve do pogoršanja bolesti i skončanja u peštanskom azilu za umobolne, 20. juna 1888. Kao pesnik romantik, naročito, a i kao pisac pozorišnih komada, uživa veliku popularnost kod savremenika. Mnogo je i prevodio, uglavnom sa mađarskog na srpski jezik, a i među pokretačima je somborskog lista za prosvetu, privredu i zabavu Bačvanin (1884-1893).

 

15.07.1844.

 Rođen je u Baji PAL DEMETER, koji će se, završivši pravne nauke u Pešti, u rodnom gradu kratko baviti advokaturom, a onda dolazi u Sombor u kome ostaje do kraja života 7. septembra 1920. godine. Ovde je uvaženi sudija, predsednik Sreskog suda dugi niz godina. Međutim, upamćen će ostati po književnom, u prvom redu prevodilačkom radu, kojim je stvarao mostove između mađarskog i srpskog naciona. Naročito se interesovao za srpske junačke pesme čije je prevode objavljivao u najuglednijim mađarskim časopisima, poput prepeva Jetrvica adamsko koleno, Predrag i Nenad, Ivo Senković i aga od Ribnika i posebno Hasanaginica...