Grad u ravnici Bačke čiju panoramu: sliku krovova, tornjeva, dimenzije prostiranja, uglavnom, nikad ne saznajemo. Zato je i prisutna stalna želja svih nas,
njegovih žitelja, da sazna kako izgleda iz visina viđen "očima ptice".
Iz iste radoznalosti Parižani su i izgradili Ajfelovu kulu. Ona je vidikovac, za
Senu i ceo grad koji je prati. Šta Sombor u svemu tome da čini?
U tim željama i dilemama tokom 1993. godine Sombor je bio srećan grad, jer u
više navrata bio je počašćen boravkom uglednog beogradskog arhitekte BRANISALAVA -
BRANE JOVINA, koji iza sebe ima realizovane impozantne projekte, stvaraoca u kojem
je objedinjeno: znanje, iskustvo, nauka, umetnost. Veliki poštovalac Sombora, a
podstaknut njegovim arhitektonskim nasleđem, prihvatio se jedinstvenog stvaralačkog
izazova da pokuša nacrtati ceo grad viđen "očima ptice", da pokuša da realizuje
poduhvat, onaj što su stvaraoci renesanse u Italiji započeli, a zbog obima posla i
odustali. Jedan od vodećih arhitekata sveta devedesetih godina Pei izričit je u konstataciji, da to o čemu su sanjarili stvaraoci renesanse, neće nikada videti.
Koje je napore trebalo uložiti da bi se realizovalo visoko vredno umetničko
delo?
Arhitekta Jovin je više od godinu dana intenzivnog rada, tamo u daljini velegrada,
daleko od nas radoznalih, koji smo znali za njegov rad, i njegovih kolega, arhitekata,
stvarao remek-delo, dosad neviđeno. U radu su korišćene: geodetske karte,
avio snimci i preko 600 fotosa značajnih objekata grada koje je arh. Jovin sam snimio.
Koliko je samo zahtevalo vremena i truda da se realizuje ovo umetničko delo
koje je sinteza: urbanizma, inženjerstva i umetnosti i u svemu tome nacrtati 15.000
objekata grada Sombora? Arh. Jovin je prethodno izveo precizne proračune i grad
smestio na pravougaoni hamer veličine 2,70 x 1,60 m. Crtež rađen u kombinovanoj
perspektivi sa tri nedogleda u razmeri približnoj 1:2000.
Oko godinu dana trajala je samo izrada crteža olovkom na hartiji širine oko 50
cm u tri trake koje su činile horizontalne delove crteža. Nakon toga, preko tih traka
stavljeno je staklo, a na staklo zategnuti hamer, a ispod svega toga izvor svetlosti da
bi se moglo pristupiti tuširanju, pri čemu je arh. Jovin povukao preko milion poteza
rapidografom. Nakon toga arh. Jovin je filigranski obavio senčenje i farbanje uljanim
bojama predstavljajući grad u jesenjem koloritu. Da bi realizovao i poslednju fazu
rada, samo njemu svojstvene metode, arh. Jovin je morao zalepiti više hiljada
metara lepljive trake.
Ideja je realizovana, crtež je tu za divljenje, delo koje će čuvati izgled grada za
buduće vekove. Delo koje je posle toliko vremena vratilo "duh renesanse" upravo u
naš Sombor.
Nacrtan je grad "krilat kao ptica", imamo ga kao na dlanu, imamo njegovo biće
sa svim linijama koje tom biću udahnjuju život arhitektonskim, građevinskim i prostornim
znacima koji odražavaju identitet Sombora. Sve to ima obeležje naučnog
podviga i umetničkog dela. Nebeski crtež Sombora sažima istinu o ljubavi prema
profesiji i izazovu koju ona podstiče, na način koji u istoriji urbane arhitekture nema
primera, ako se primeri mere po sveobuhvatnosti i celini projekta, a što čini delo od
neprocenjive vrednosti.
Pred sobom imamo grad na jednom mestu, Sombor sa njegovim fascinantnim
jezgrom "zlatnim vencem", raspoređen između severnih i južnih čvorišta, sa kotama
koje istočno i zapadno sklapaju Sombor u grad istorije, njegovih promena, kulture,
tradicije i prostora.
